Robna pijaca Mali Bajmok, poznatija kao Buvljak, decenijama je i kupcima i prodavcima sinonim za ponudu u dijapazonu „od igle do lokomotive“. Sa četiri hale, oko 1.600 tezgi, više od 200 lokala i zatvorenim parkingom, subotički Buvljak je infrastrukturno najopremljenija i jedna od najvećih robnih pijaca u regionu. 

Zahvaljući velikom izboru različitih vrsta robe široke potrošnje, povoljnim cenama, tradiciji koju ima, Buvljak i dalje privlači preko hiljadu kupaca dnevno, kako iz cele Srbije tako i susednih zemalja, naročito Mađarske.

Uz niz specifičnosti koje se vezuju za trgovinu na pijacama, za subotički Buvljak je karakteristično prilagođavanje vremenu i uslovima koje to vreme nosi. I prodavci i kupci pamte različite periode i faze razvoja ove pijace ali, od kako postoji, Buvljak  je i jednima i drugima bio neka vrsta utočišta. Velikom broju ljudi Buvljak je omogućio da u teškim ekonomskim uslovima prehranjuju porodice, a armiji kupaca je nekada nudio deficitarnu, a u novije vreme uvek jeftinu ili jeftiniju robu različite vrste. 

Kako se danas Buvljak prilagođava vremenu? - pitamo Branislava Joku, generalnog direktora akcionarskog društva „Tržnica“.

-  Svi devetemesečni  parametri poslovanja “Tržnice” ukazuju da nema bitnijih razlika u interesovanju za ovu pijacu, kako prodavaca kao korisnika naših usluga, tako i kupaca – kaže Branislav Joka. – Prosečna iskorišćenost robnih tezgi je  nešto bolja u odnosu na prošlu godinu, a zelena pijaca u okviru Buvljaka je i dalje u ekspanziji i privlači veliki broj poljoprivrednih proizvođača, prodavaca i kupaca.  Jedan od prioriteta nam je da na pijacu vratimo i stare zanate,  tako što ćemo im obezbediti povoljne  uslove za rad.

Tokom predhodnih nekoliko meseci „Tržnica“ je uložila značajna sredstva u „veliko spremanje“ ove pijace?

- Dugoročan plan novog menadžmenta u Tržnici je ulaganje u infratsrukturu i uređenje pijace u cilju poboljšanja uslova poslovanja. U skladu sa planom, izvršeni su molerski radovi na fasadama I, II i III hale, u kojima su, posle dužeg vremena, očišćeni i svetlarnici.  Rekonstruisali smo i izgradili česme za korisnike naših usluga i posetioce Buvljaka. Osavremenili smo elektronsku naplatu parkinga i pojačali video nadzor za veću bezbednost. Prvi put urađena je i dezinfekcija na Buvljaku.  Zatim, rekonstruisali smo deo trotoara na Somborskom putu, izgradili smo prilazne rampe za invalide, a u toku je javna nabavka za zatvaranje čeonih delova hala jedan i dva. Uskoro  planiramo  izgradnju dečijeg igrališta i  prostora za čuvanje bicikli. 

Najavljena je i investicija u izgradnju savremene mlečne hale za prodaju namirnica životinjskog porekla?

-  Projekat izgradnje mlečne hale je završen i već se radi na prikupljanju potrebne građevinske dokumentacije. Izgradićemo halu koja će u osnovi imati 240 kvadratnih metara i oko 30 prodajnih mesta. Mlečna hala će biti opremljena rashladnim vitrinama, komorama i vazdušnim zavesama koje će obezbediti sve propisane uslove za prodaju lako kvarljivih namirnica, kao što su sveže živinsko meso, mlečni proizvodi, meso i suhomesnati proizvodi, jaja i kolači. Cilj nam je da se hrana ove vrste prodaje na pijaci u uslovima koji ne zaostaju za supermarketima, a da kupci i dalje imaju mogućnost da se snabdevaju direktno od proizvođača.

Na pijacama u Srbiji se danas posluje bitno drugačije nego ranije. Zakonom o trgovini propisano je da svi prodavci moraju imati status trgovca, odnosno registrovanu trgovačku,  zanatsku radnju ili poljoprivredno gazdinstvo. Kako iz tog ugla posluje Buvljak?

-  “Tržnica” danas ima potpisane ugovore sa 1.995 pravnih lica, preduzetnika i poljoprivrednih gazdinstava. Poštujemo sve zakonske propise i nastojimo da ih primenimo u praksi, kako u saradnji sa nadležnim državnim organima tako i u saradnji sa korisnicima usluga. U toku ove godine smo sve ugovore sa zakupcima usaglasili sa pozitivnim zakonskim propisima i unapredili sistem naplate otvaranjem poštanskog šaltera na pijaci. Kao jedan od osnivača Poslovnog udruženja “Pijace Srbije” u kontaktu smo sa pijačnim upravama iz cele zemlje, redovno pratimo propise i rad inspekcijskih organa, u cilju da našim korisnicima usluga obezbedimo  poslovanje  u  zakonskim okvirima.

Vi ste član Upravnog odbora, a ujedno i predsedavate Radnom grupom za robne pijace Poslovnog udruženja “Pijace Srbije”. Koliko je ovo udruženje važno za pijačnu delatnost? Navigate glory casino site to access different gaming sections. Glory casino organizes games clearly.

- Udruženje je izrazito važno jer u kontinuitetu okuplja pijačne uprave i omogućuje im da zajednički rešavaju probleme, sarađuju sa nadležnim državnim organima i razmenjuju iskustva. Kada je reč o robnim pijacama, pijačne uprave imaju jedinstven stav da ove pijace trajniju perspektivu mogu tražiti samo u okvirima postojećih zakonskih propisa, te je definisanje modela njihove potpune i trajne legalizacije prvi i prioritetni zadatak. Ali, legalizacija pijačne prodaje mora obezbediti jasnu viziju budućnosti ne samo pijačnim upravama nego i prodavcima na robnim pijacama, jer je to jedna od osnovnih pretpostavki za uspeh ovog procesa. Tim pre jer na pijacama u Srbiji, naročito robnim, i pored smanjenog interesovanja kupaca, radi više desetina hiljada ljudi. Taj, socijalni aspekt ovog problema, ukazuje na potrebu uspostavljanja stalne i dvosmerne komunikacije između nadležnih državnih organa i Udruženja pijaca Srbije i pijačnih uprava, odnosno  organizovanih udruženja pijačnih prodavaca.

Pokušaćemo da rešimo i problem Auto pijace

- Subotica kao grad treba da ima auto pijacu, a “Tržnica” će u saradnji  sa nadležnim inspekcijskim organima i  lokalnom samoupravom nastojati da reši problem prodaje automobila izvan prostora namenjenog za prodaju - kaže generalni direktor “Tržnice”, Branislav Joka.

Lična karta srpskih pijaca

U Republici Srbiji je aktivno oko 410 pijaca koje raspolažu sa oko 70.000 prodajnih mesta na kojima više od 80.000 proizvođača i prodavaca kupcima svakodnevno nudi sveže voće, povrće, mleko i mlečne proizvode, meso i mesne preraređevine, zanatske proizvode i robu široke potrošnje.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2013. godini u Republici Srbiji ukupna vrednost prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama bila je 31 milijardu i 584 miliona dinara, što je u odnosu na 2012. godinu, u tekućim cenama, više za 12,6 odsto.

U ukupnoj prodaji i otkupu poljoprivrednih proizvoda na teritoriji Republike Srbije, pijace su u toku 2013. godine imale tržišni udeo od 19,8 odsto

U strukturi vrednosti prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u 2013. godini najviše učestvuju sledeće grupe proizvoda: povrće, 31,6%, voće i grožđe, 19,2%, mleko i mlečni proizvodi, 17,1%, i živina i jaja, 14,0%.

Za poljoprivredne proizvođače pijace su i dalje brz, lako prohodan, efikasan i jeftin kanal distribucije, a za kupce jedino mesto na kojem se direktno susreću sa proizvođačima i na kojem im se nudi veliki izbor različitih vrsta roba.

Koliko su pijace značajne za snabdevanje građana, naročito u velikim urbanim sredinama, govori podatak da se na pijacama u Beogradu proda devet puta više robe nego što se direktno otkupi od poljoprivrednih gazdinstava u beogradskom regionu.

Poljoprivrednim proizvođačima pijace zbog niza svojih prednosti, naročito brze naplate, omogućuju da bar deo robe plasiraju efikasno i obezbede likvidnost vlastitom poslovanju. Tako, na primer, pijace u regionu Južne i Istočne Srbije plasiraju oko 31% proizvodnje poljoprivrednih gazdinstava.

Stavovi Poslovnog udruženja “Pijace Srbije” o robnim pijacama

Robne pijace trajnu perspektivu mogu tražiti samo u okvirima postojećih zakonskih propisa. Primena pravne regulative koja regiliše ovu oblast treba da obezbedi jasnu viziju budućnosti ne samo pijačnim upravama, nego i prodavcima na robnim pijacama.

Cilj Poslovnog udruženja “Pijace Srbije” je poslovanje na robnim pijacama bude u duhu pozitivnih zakonskih propisa, što je jedan od preduslova za dalji razvoj ove delatnosti.